Ustani, udahni duboko, stisni pesnicu i RAZVALI ŽIVOT IZ SVE SNAGE!!!
Čemu ovakav eksplozivan početak, pa jednostavno, zato što mora tako. Ovim tekstom bih želeo da se nadovežem na temu koju sada obrađujemo a to su anksioznost i napadi panike.
Znam da je teško, svi ponekada u životu prolazimo kroz to. Međutim i pored svih terapija, medikamenata, meditacija, odvraćanja pažnje, zvuka okeana, na samom kraju se sve svodi na veliku veru. Veru da možemo, veru da smo iznad te prokletinje…veru u onu našu čvrsto stegnutu pesnicu!
Ako trenutno govoriš sebi, znam znam, ali mi ne ide… BATALI TO! Kaži sebi, NE!!! Ovo nisam ja, ovo ne želim da budem ja! Kako sam te stvorio/la tako ću i da te uništim. Potrebna je velika hrabrost izaći nekome na crtu… ali ako smo taj neko mi, onda je potrebna vera. Stani ispred ogledala i pogledaj dobro, tu unutar te školjke si i dalje ti. Ne ne, ne radi to, ne gledaj sa žaljenjem. Ispravi glavu, oslobodi ta ramena, oseti taj bol u leđima i grudima koji se taložio od silnog grčenja i skupljanja. Plitak dah, šta je to!? Udahni duboko, deset puta, ma sto puta, ama opsuj ako je potrebno… ali nastavi da gledaš… i znaj da si upravo to TI u tom trenutku, da osvajaš svoje telo i svoj um.
Znam šta sada misliš, „sada mi je ok, ali znam da će se vratiti, uvek se vrati…“. Pa neka se vrati! Pusti skota da se približi, izazovi ga, prigrli ga, raširi ruke i kaži mu da dođe. Stisni pesnicu i oseti lepotu te vere i volje… a onda se iz petnih žila priseti ove strategije koju sam opisao iznad i SPUCAJ GA IZ SVE SNAGE!!!
Ha, ti sa verom u sebe protiv uplašenog sebe. Pa kakve šanse ima ovaj drugi…
Zapamti, volja uvek nađe način!
Sada pusti suzu i nasmej se…