želim

Želim, želim…2 minuta čitanja

Sedim i razmišljam, šta ja želim od života?

Porodicu, dom… auto, kuću, dobar posao (ljudsko sam biće, lista mora da ide dalje)… I pomislim, pa ok to i nije nešto strašno, čak i ponosno tvrdim da moj san nije veliki… pa ima ljudi koji žele i bazen!

Međutim, onda zamislim iz ugla nekoga kome je san kora hleba dnevno i čista voda.

Pfff… hladan tuš, znam…

Jednom sam pročitao jednu misao, kaze „Jednom kada se oslobodiš želja, postaješ slobodan“.

Pa dobro, logika mi je jasna, ali onda postavljam sebi pitanje, da li želim takvu slobodu, da li sam uopšte zreo za nju i da li ona vredi svega što mislim da mi znači?

U jedom periodu sam proučavao mudrosti različitih religija i mogu vam reći da su se sve, ama baš sve slagale oko tog pitanja. „Savladaj gordost i oslobodi se želja„… pa možda i ima logike obzirom da jedna od teorija u fizici kaže da prošlost ne postoji kao ni budućnost, već samo sadašnjost.

I onda sam shvatio… prošlost nije jednaka budućnosti i svi to dobro znamo, ali ako se vratimo na fiziku i eliminišemo ih iz jednačine, ostaje samo sadašnjost… baš ovaj trenutak, moja sadašnjost u kojoj inspirativno ove reči u pero stavljam ili tvoja sadašnjost kada ovim tekstom samo ubijaš vreme.

Možda se pitaš, „I šta onda???“

Pa ništa… eureka! možda 🙂

Potrebno je „samo“ promeniti pogled.

Iz petnih žila promeniti perspektivu da taj trenutak sadašnjosti radi u tvoju korist. To je kao kada ideš ulicom nekog nepoznatog grada, noću kada je pusto, plus dodaj neku gadnu kišu… može i vetar, slepi miševi… zacrni ga skroz :). A onda ujutro kreneš istom ulicom u drugom smeru po danu kada je vedro, kada čuješ ljude i ptice, osetiš miris svežeg hleba, vidiš oblake i sunce, simpatičnu macu pored petunija na starom prozoru. I onda kažeš sebi, čekaj, zar je to ista ulica!?

Ono što hoću da kažem je da jedan pogled kreira stav… ali drugi pogled može doneti prijatnu promenu. Ono što sada imam neko želi, ono što ja želim neko već ima. Svi mi stojimo na točku čija je prirodna uloga da se vrti, da se okreće. Kada nas točak baci dole „Proći će, sve prolazi„, kada nas točak popne gore „…i to će proći„.

Naš jedini zadatak tada je da pogledamo i levu i desnu stranu ulice, zastanemo malo i odlučimo: Kakva će ova sadašnjost biti, jer pazi, proći će.

Lepota je svuda a mi smo ti koji odlučujemo da li je sadašnjost lepa, u oku posmatrača je zar ne.

„Ok, pa šta je bilo sa željom, šta želiš od života???“

Hmmm, recimo… sladoled 😉

Dopada vam se članak? Lajkujte nas i čitajte nove tekstove svake nedelje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *