Da, uvećane vrednosti gvožđa su i te kako moguće a bolest u kojoj je gvožđe povećano naziva se hemohromatoza.
Hemohromatoza je bolest u kojoj se gvožđe apsorbuje (preuzima) iz hrane i pića više nego što treba.
Ljudi obično preuzimaju iz hrane oko 10% gvožđa, a kod onih koji imaju ovaju bolest, apsorpcija je oko 30%. Taj višak gvožđa se akumulira u organima i oštećuje ih. Trećina gvožđa se normalno deponuje u jetri, trećina u koštanoj srži, a ostalo u slezini i ostalim organima.
Kakva može biti hemohromatoza?
Postoje dve vrste hemohromatoze.
- Primarna hemohromatoza je nasledna i tu postoji mutacija određenih gena. Obično se ispoljava u odraslom dobu, kod muškaraca između 40 i 60. godine života, a kod žena posle menopauze. Međutim postoji i juvenilni oblik koji se ispoljava između 15. i 30 god. života. Postoji i neonatalni oblik koji se ispoljava odmah nakon rođenja, ali nažalost se većinom završava smrći i za njega se pretpostavlja da nije nasledan.
- Sekundarna hemohromatoza nastaje kao posledica nekih drugih stanja kao što su kao što su bolesti jetre hepatitis C, alkoholni heaptitis, nasledne bolesti koje pogađaju crvena krvna zrnca, pankreatitis, ponavljane transfuzije itd…
Koji su simptomi uvećanih vrednosti gvožđa, hemohromatoze?
Simptomi mogu biti opšti i idu od nekih stomačnih bolova, bolova u zglobovima i mišićima, sniženog libida, erektilne disfunkcije, zamaranja, aritmija itd, koža može dobiti bronzanu boju kao posle sunčanja…
Kako se otkriva hemohromatoza?
Da bi se dijagnostikovala hemohromatoza sprovode se testovi. Pored gvožđa, određuju se feritin, TIBC i saturacija transferina.
Prvi parametar je feritin koji predstavlja glavni depo gvožđa. Uvećane vrednosti mogu ukazivati na hemohromatozu. Drugi je saturacija transferina. Transferin je protein koji prenosi gvožđe.
Saturacija transferina predstavlja zasićenost ovog proteina gvožđem. Da bi se odredilo kolika je potrebno je da znamo koliko je serumsko Fe i koliki je TIBC ( ukupni kapacitet za vezivanje gvožđa).
Odnos ova dva parametra pomnožen sa 100 nam daje saturaciju gvožđa. Normalno je 25 %. Vrednosti preko 45 % ukazuju na hemohromatozu. Pored toga radi se kompletna biohemija krvi, kao i genetski testovi, a biopsija jetre ako se sumnja na njena oštećenja pošto se gvožđe najviše akumulira u jetri.
Koja je terapija hemohromatoze tj. uvećanog nivoa gvožđa u krvi?
Pacijentima se savetuje izbegavanje ili smanjivanje namirnica koje u sebi sadrže gvožđa (meso, riba, morski plodovi, spanać, kopriva, cvekla… ).
Pored ishrane terapija je i venepunkcija, tj. vađenje krvi jer se tako višak gvožđa izbacuje. Količina se određuje prema polu, uzrastu, pridruženim bolestima i vrednostima gvožđa. Ponavlja se svaki put kad vrednosti gvožđa porastu.
Koje su komplikacije povećanog gvožđa?
Hemohromatoza ako se ne tretira može dovesti do ozbiljnih oštećenja organa u kojima se gvožđe akumulira, na prvom mestu do ciroze jetre, takođe do srčane insuficijencije (srčanog popuštanja), aritmija, dijabetesa, reumatoidnog artritisa, hipotiroidizma, nekih tipova karcinoma itd…
Sve u svemu za uspešno tretiranje potrebno je da se otkrije na vreme, kao i u ostalom za sve bolesti.
