stres

Stres, tihi ubica3 minuta čitanja

Stres je svuda oko nas i postao je sastavni deo našeg života. U ovom tekstu ćemo pokušati na jedan običan način da vam objasnimo kako on deluje na naše zdravlje.

Prvo što morate da znate je da stres možemo grubo podeliti na akutni (stres koji kratko traje) i hronični (stalni i najopasniji faktor koji utiče na zdravlje). Ova podela je važna da bi ste što lakše razumeli delovanje stresa na naš organizam.

Akutni stres po organizam je kada recimo idete ulicom gledajući u mobilni telefon i ne primetite žardinjeru koja vam je na putu (jako bolno iskustvo…..), u trenutku kada se sapletete i mobilni vam izleti iz ruke učini vam se kao da je vreme stalo i sve se odvija začuđujuće sporo, milisekunde se pretvore u sekunde, sekundi u minute i tako dalje. Naš organizam je prepoznao stresni događaj i na njega odreagovao stvarajući čitav niz hormona od kojih je najglavniji adrenalin. Adrenalin je bukvalno ubrzao naš organizam, podigao pritisak, ubrzao srce, povećao koncentraciju šećera u krvi i sve to kako bi se naš organizam refleksno pripremio na odbranu i kako bi naši refleksi automatski taj pad što bezbolnijim.

E sada pređimo na hroničan stres, zamislite da ta stresna situacija traje u nedogled, da taj trenutak traje tiho danima, nedeljama i mesecima. Organizam je refleksno stalno u stadijumu povišene budnosti (naravno u manjoj meri, jer su doze adrenalina manje), mi nismo savršeni i naši mehanizmi odbrane nisu savršeni, oni su iskonski ugrađeni u nas još u vreme kada smo mi bili samo lovina za veće grabljivce. Ti mehanizmi u jednom trenutku počnu da rade protiv nas, to stalno opterećenje počinje polako da uzima danak, pritisak postane stalno visok, srce vrlo često pređe granicu normale i počne da otkucava brže i sa preskocima, bolovi u grudima postanu svakodnevno upozorenje da nešto nije u redu, tolerancija našeg organizma na šećer u krvi polako popušta i polako dijabetes počne da kuca na vrata. Suština je da mi i naš organizam imamo granicu izdržljivosti koja se u jednom trenutku pređe i tu nastaje bolest.

Sada se postavlja pitanje, kako se boriti protiv stresa, realno jako teško, faktori koji dovode do stresa su svuda oko nas, bacite samo pogled na vesti na televiziji i sve te bombastične naslove koji se stalno vrte u krug. Verovali ili ne čak i ljudi na selu nisu pošteđeni, naprotiv jedan od najpropisivanijih lekova i kod njih su benzodiazepini koji su potisnuli idilično čuvanje ovaca i posmatranje kako pasu. Ti lekovi su na žalost postali osnova funkcionisanja našeg društva a isključivanje iz društva je jako teško.

Jedan od načina borbe protiv stresa je naravno sport koji će taj višak adrenalina da kompenzuje i da nam pomogne da svarimo situaciju u kojoj se nalazimo takođe jako je bitno imati dovoljno sna, 8 sati sna će vam pomoći da ujutru situaciju posmatrate iz novog ugla. Naravno glavni i najefikasniji način rešavanja stresa je rešavanje problema koji do tog stresa dovodi, pod uslovom naravno da je to moguće.

Dopada vam se članak? Lajkujte nas i čitajte nove tekstove svake nedelje.

4 komentara na članak “Stres, tihi ubica3 minuta čitanja

  1. Bravo ljudi, odlično radite svoj posao!
    Razumnim jezikom i neuznemirujućim tonom govorite i o najozbiljnijim bolestima i čitaocima dajete smernice kako da deluju.
    Srećni su pacijenti čiji ste vi izabrani lekari!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *