slanina

Slanina, da li je stvarno zdrava, naše mišljenje o njoj kao faktoru zdravlja4 minuta čitanja

Dakle, slanina!

Uz opasnost da nas optuže kako smo mirođija u svakoj čorbi, prosto nismo mogli da odolimo iskušenju a da ne napišemo tekst o, nama na Balkanu omiljenoj namirnici, slanini. Pogotovo što mi stvarno volimo da je jedemo (povremeno naravno).

Šta je to slanina?

Slanina se pravi od svinjskog mesa, trbušnog dela najviše. Podleže obradi u vidu usoljavanja sušenja i na kraju dimljenja. Tokom obrade, slanini se dodaje so ali i jedinjenja na bazi nitrata kako bi se njen rok trajanja produžio.

Prava domaća slanina se pravi usoljavanjem i sušenjem u sušionicama i na kraju dimljenjem kako bi imala onaj karakterističan miris i kako bi duže trajala, bez dodavanja drugih aditiva i taj proces traje nekoliko nedelja.

Od čega se sastoji slanina?

Slanina se sastoji od zasićenih i nezasićenih masnih kiselina, oleinske kiseline, holesterola, proteina i verovali ili ne čitavog niza vitamina B1, B2,B3,B5,B6,B12, selena, magnezijuma i drugih bitnih minerala.

Usoljena slanina sadrži veliku količinu soli ali može da sadrži i druge konzervanse koji su tu da produže njen rok trajanja.

Da li je slanina zdrava po našem mišljenju?

Ako posmatramo slaninu kao izdvojenu namirnicu, koja ne sadrži ugljene hidrate, ima dosta nezasićenih masnih kiselina od kojih neke čak štite krvne sudove, minerale, vitamine i proteine, ne možemo joj naći zamerku i ne možemo reći da ju je opasno jesti.

Ali, ako je posmatramo u sklopu celokupnog današnjeg načina života, moramo reći da ona ipak predstavlja faktor koji može da utiče na zdravlje.

Morate da znate da je naučno dokazano da konzumiranje crvenog mesa, kao i mesnih prerađevina u bilo kom obliku povećava rizik od razvoja karcinoma želuca i debelog creva.

Naučnici idu tako daleko da povezuju i druge karcinome sa tim ali nemaju tačno objašnjenje zašto, jedino pretpostavku da možda sam proces obrade i pripreme koji podrazumeva usoljavanje dimljenje i primenjivanje drugih konzervansa kako bi se povećao rok trajanja prerađevina predstavljaju uzrok tome.

Navodi se takođe i da proces pripreme u vidu prženja i pečenja, pogotovo kada se meso prepeče i zagori, dovodi do stvaranja opasnih kancerogenih jedinjenja (nemojte jesti pregorelu hranu…).

Kada sad pogledamo životne navike prosečnog stanovnika Balkana koje, pre svega  podrazumevaju korišćenje raznih mesnih prerađevina tri puta dnevno i relaksaciju u vidu telefona i tableta u jednoj ruci a daljinskog u drugoj (tj. kada neko predloži šetnju posle jela svi misle da je on lud i počnu da mu se smeju…), vidimo zašto se na sve strane  priča kako je slanina opasna po zdravlje.

Nije problem slanina već životne navike nas samih.

U tom kontekstu treba biti oprezan pri konzumiranju slanine.

Ljudi se u glavnom pozivaju na to kako se ona nekada stalno jela i kako su bili zdravi. Ali zaboravljaju da se nekada drugačije živelo.

Imajte u vidu da su nekada ljudi ustajali rano imali brz jak doručak od jaja (domaćih svetlo žutog žumanca) i slanine (opet domaće ne one koja pršti od vode kada se prži) i onda odlazili sa motikom ili vilom u polje.

Ručak je u glavnom bio kuvan sa komadićima mesa i onda opet vila u ruke i u polje do mraka.

Mesa nije bilo svakog dana na trpezi kao danas, više se jelo povrće, a salama, čajna kobasica, burek i ostala brza hrana se retko kada nalazile na trpezi.

Ko bi trebao da bude oprezan kada koristi slaninu za jelo?

Pre svega osobe koje imaju visok pritisak ili problema sa srcem i zakrčene krvne sudove.

So koju ona sadrži, može da Vam podigne pritisak a ako uz to dodate i veknu hleba i tri jaja bez ikakvog povrća, naravno da govorimo o nezdravom obroku.

Vraćamo se na ono što je u celoj ovoj priči najznačajnije a to je umerenost, bez obzira na ljubav prema slanini, nju ne treba jesti svaki dan, kao ni bilo koju drugu namirnicu tog tipa jer problem je u nama i našim navikama.

Dopada vam se članak? Lajkujte nas i čitajte nove tekstove svake nedelje.

2 komentara na članak “Slanina, da li je stvarno zdrava, naše mišljenje o njoj kao faktoru zdravlja4 minuta čitanja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *