promena vremena

Kako promena vremena utiče na zdravlje?4 minuta čitanja

Menja se godišnje doba, iz hladnog ulazimo u toplo vreme iz toplog ulazimo u hladno. Kako to utiče na nas, da li naš organizam može sve to da izdrži i šta mi možemo da uradimo povodom tog pitanja? Kako zapravo promena vremena utiče na zdravlje?

Promena vremena naravno utiče i na ljudska bića. Naš organizam reaguju na promenu vremena skupljajući se kada je hladno i šireći se kada je toplo. Zdrava osoba to ne mora da primeti, ali osoba koja već ima neku hroničnu bolest i te kako može da oseti ono što  promena vremena donosi.

Svako od nas ima nekog rođaka ili prijatelja koji je bar jednom rekao da ga bole zglobovi i da će biti kiše, iako nema pravih dokaza za to, naučnici predpostavljaju da se pri padu barometarskog pritiska naš organizam širi i samim tim i tkivo oko oštećenog zgloba, koje pritiskom na već oštećeni deo dovodi do bola i neprijatnosti.

Sledeći koji su na redu su astmatičari, kada je mnogo hladno napadi astme su češći jer vazduh koji se udiše i koji je hladniji dovodi do suženja vazdušnih puteva i napada astme ili bronhitisa. Da bi se to sprečilo preporučuje se nošenje zaštitne maske koja će pomoći da se vazduh ugreje pre ulaska u pluća.

Osobe koje boluju od migrene mogu da osete pojačane tegobe kada naglo zahladni ili naglo otopli jer naglo skupljanje i širenje krvnih sudova može da poremeti cirkulaciju u mozgu i to može da dovede do glavobollje. Kada otopli , osobe koje boluju od visokog pritiska obično se žale na pad pritiska na vrednosti niže od onih na koje su navikli, kompenzatorno organizam pokušava da vrati pritisak na optimum, a to variranje pritiska može da dovede do ishemije, tj do slabije prokrvljenosti mozga , a samim tim i do šloga. Pri padu barometarskog pritiska kao što je pred oluju, naučnici su uočili da su ljudi podložniji aritmijama što može da dovede do infarkta srca. Ta studija je sprovedena u Hrvatskoj 2014 godine. Takođe pad temperature dovodi do povećanja arterijskog pritiska zbog skupljanja krvnih sudova, što isto može da dovede do srčanog udara kod ljudi koji su pod rizikom. Što su promene veće i iznenadnije, mogućnost za neželjene događaje je veća. I leto i vrućine ne prijaju hroničnim bolesnicima, tada je srce pod većim naporom da rashladi organizam jer što je neko stariji i bolesniji, njegovi adaptacioni mehanizmi su slabiji.

Takođe, izloženiji smo virusima sa promenom vremena . Većinom virusi vole hladnije vreme, pa smo tada pod većim rizikom da obolimo od respiratornih infekcija. Glavni razlog tome je zato što smo više u zatvorenom prostoru, pa je kruženje virusa veće.

Možda je ono što nam najviše smeta je kako vreme utiče na raspoloženje. Nedostatak sunčeve svetlosti kao što je tokom kasne jeseni i zime uzrokuje letargiju i depresivno raspoloženje, dok što je dan duži i više nas greje sunce, to smo ispunjeniji energijom.

Ako ste srčani bolesnik, bez obzira što nemate tegobe, izbegavajte fizičku aktivnost hladnim danima, nema ništa gore od čoveka koji je imao infarkt a onda uzeo da čisti sneg… Astmatičari bi trebali da se utopljavaju šalovima i maskama kako bi smanjili ulazak hladnog vazduha u pluća ali i da izbegavaju izlazak napolje kada je magla. Ako patite od migrene, pravite dnevnik bolova, upisujte dane kada vas je zabolela glava, kao i vremenske prilike u tom periodu, taj dnevnik će vam pomoći da se pripremite za moguće tegobe. Kada je leto obavezno nosite kapu na glavi i izbegavajte izlazak po najtoplijim delovima dana.

U svakom slučaju, vreme je moćan faktor koji utiče na čovekovo zdravlje i čovek svojim ponašanjem može i mora da utiče na njega. Očuvanjem životne okoline i naše planete Zemlje možda u budućnosti uspemo da usporimo nagle klimatske promene i sprečimo neke katastrofe, dugoročno ćemo definitivno morati.

Dopada vam se članak? Lajkujte nas i čitajte nove tekstove svake nedelje.

Pitajte nas, recite šta mislite :)

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *