Srčani udar

Infarkt srca – srčani udar je jedno od najozbiljnijih akutnih stanja u medicini.

Zato je pravovremena reakcija, kao i poštovanje terapije i protokola lečenja neophodna da ne dođe do komplikacije i smrti.

Šta je infarkt srca – srčani udar?

Srce je u bukvalnom smislu te reči mišić koji konstantno radi i kome je za rad potreban kiseonik, a kiseonik mu dopremaju krvni sudovi koji kroz srce prolaze.

Kada se neki od tih krvnih sudova začepi srce ostaje bez kiseonika i deo srca koji je taj krvni sud hranio odumire i pravi se oštećenje.

Ko god se od vas bavi sportom zna da je pucanje nekog mišića ili obično istezanje nekog mišića recimo noge jako bolno i da posle toga nogu jedva mogu da koriste.

Isto je i sa srcem, oštećenje koje nastane može da bude različite veličine.

Ako je baš veliko ili na nezgodnom mestu doći će do smrti.

U suprotnom to oštećenje zarasta i na njegovom mestu se stvara ožiljak.

Mišić sa ožiljkom naravno ne može da funkcioniše kao što je zdrav mišić nekad funkcionisao.

Zato posle preležanog infarkta srca uvek postoji opasnost od dodatnog oštećenja što znači da u kasnijem periodu, lečenja treba terapiju i sve ostale procedure maksimalno ispoštovati.

Koje tegobe osećaju pacijenti koji možda imaju infarkt srca – srčani udar?

1. Bol ili neku čudnu teskobu u grudima,

2. Nešto kao pritisak ili tištenje u grudima,

3. Zamaranje,

4. Gubitak daha,

5. Znojenje tzv. hladnim znojem,

6. Bol koji se širi u levu ruku ili vilicu,

7. Bol u gornjem delu stomaka,

8. Često visok pritisak.

Kod tipičnog infarkta srca postoji jak razdirući bol u grudima koji se širi u levu ruku i praćen je obilnim hladnim preznojavanjem i malaksalošću.

U velikom broju slučajeva nam se javljaju oni koji se žale samo na neku nelagodnost i teskobu.

Obično imaju neku belo-žuto-pepeljastu boju lica i ni sami ne mogu da opišu baš najbolje simptome ali su instinktivno došli kod lekara na pregled.

Takođe pacijenti se često žale da imaju bol u želucu i mučninu, a nekad bol iz grudi može da se širi u vrat i bradu, oba ramena i levu plećku.

Da li je bol kod infarkta srca – srčanog udara isti kod svih?

Nema razlike u tegobama između muškaraca i žena, svi imaju slične tegobe.

Razlika postoji jedino kod dijabetičara.

Dijabetičari moraju da budu posebno oprezni što se tiče tegoba.

Oni imaju povećan prag za bol zbog oštećenja perifernih nerava što prati dijabetes i samim tim oni često ne prijavljuju kao tegobu bol u grudima.

Kako se infarkt srca – srčani udar otkriva?

Pre svega treba posumnjati na njega kod svakog bola u grudima i stomaku, pogotovo kod onih ljudi koji nisu imali sličnih tegoba.

Pregled lekara je obavezan i on obuhvata:

1. Slušanje srca i pluća

Srce se čuje tiho, tmulo, kao da se muči kao da štedi svoju snagu za kasnije.

Ponekad bude i šuma na srcu, ali uglavnom su tonovi tmuli i nekako mučni.

2. Merenje pritiska

Pritisak je najčešće visok, ali može biti normaln ili nizak što je poseban poblem.

3. Uradi se EKG

EKG je fantastična stvar ali ima ograničenje u smislu da prikazuje trenutno stanje i može da se promeni posle par minuta i zato je neophodno njegovo ponavljanje.

Da li iz krvi može da se otkrije infarkt sraca?

Postoje laboratorijske analize koje pokazuju da li ima infarkta srca ili ne.

Te analize mogu da se urade samo u bolnici i predstavljaju dodatno sredstvo dijagnostike.

Na terenu ili u nekoj dalekoj ambulanti nemate mogućnosti da uzmete krv da biste uradili enzime.

Nema druge moderne tehnologije, samo možete da se oslonite na ono što trenutno imate.

Da date svoj maksimum da biste pomogli pacijentu i da ga što bolje zbrinete dok ne stigne do ustanove u kojoj može da se sprovede kompletno lečenje.

Da li treba pacijentu reći da ima infarkt srca?

Ne treba plašiti pacijente rečima “imate infarkt” jer će tom pacijentu da bude još gore kada to čuje.

Strah aktivira adrenalin a adrenalin diže pritisak što može da poveća oštećenje.

Bolje je polako uz smešak objasniti da postoji problem sa srcem i da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da taj problem da rešimo.

Osmeh, dobra volja i požrtvovanje će ponekad spasiti pacijenta pre nego jurnjava i panika da se što pre negde stigne.

Da li može da se preživi srčani udar?

Stopa preživljavanja infarkta je danas mnogo veća zahvaljujući napretku medicine i novijim protokolima lečenja.

Pacijenti se često šalju na koronarografiju kojom se vide kakvi su srčani krvni sudovi i na kojim mestima su suženi i koliko.

U zavisnosti od toga koliki je procenat suženja krvnog suda, odnosno začepljenja preduzimaju se određene procedure.

Prva je ugradnja stenta koji je mala metalna cevčica mrežaste strukture koja širi krvni sud i sprečava novo začepljenje.

Ako postoji mnogo suženja i začepljenja, onda se pacijenti upućuju na ugradnju bajpasa.

To je procedura pri kojoj se uzima krvni sud iz noge, ruke ili grudnog koša da bi se kreirala bukvalno zaobilaznica oko mesta začepljenja i da bi se uspostavio dotok krvi u taj deo srca.

To su sve procedure koje spašavaju život.

Da li može infarkt srca da se ponovo dobije?

Naravno, ko je jednom imao infarkt uvek postoji verovatnoća da će ga imati ponovo i zato je jako bitno šta se radi posle izlaska iz bolnice.

Poštujte savete lekare o zdravoj ishrani, načinu života i terapiju.

Šta da radite ako sumnjate da imate infarkt srca – srčani udar?

Pre svega, odete do najbliže hitne pomoći ili bilo kog lekara, naravno ako vam je loše zovnete hitnu da dođe po vas.

Vrlo često se dešava, pogotovo u manjim sredinama gde hitna ima samo jedno vozilo kojim pokriva celu opštinu, da vam lekar koji se javi kaže da je ekipa na terenu i da ne može odmah da vam pošalje istu.

Šta u tom slučaju?

1. Sednete i proverite pritisak, ako je visok popijete vašu terapiju kako bi ga snizili,

2. Ako imate neki od lekova za cirkulaciju iz roda acetilsalicilne kiseline i niste alergični na nju (cardiopirin, andol, aspirin) i nemate nikakvo krvarenje ili čir na želucu, možete da popijete dozu od 300 mg kako bi poboljšali cirkulaciju i smanjili bol,

3. Pozovete nekoga da dođe i bude sa vama,

4. Trebalo bi da neko ko je pored Vas otvori prozore kako bi vam omogućio dotok što veće količine kiseonika.

5. Možete uzeti i nitroglicerin, ali samo ako je pritisak iznad 120/80.

6. Ostanite u kontaktu sa lekarom hitne službe, javljajte mu se povremeno,

7. Probajte da ostanete što smireniji,

8. Tokom nekog vremena tegobe mogu da se smire, ali opet i ako se smire idite kod lekara, pogotovo ako su vam se te tegobe javile po prvi put, prosto srce nije nešto sa čime se treba igrati.

Kao što vidite, infarkt srca ili srčani udar je jedno ozbiljno stanje.

Zato vodite računa o sebi i svom zdravlju, budite umereni u svemu i koristite prepisanu terapiju redovno.

4 KOMENTARA

  1. Ukoliko pacijenat ima cir zeluca,gerb, kilu zeluca, ulceracije zeludca, koju tabletu treba uzimati za razredje krvi ukoliko se sumlja na anginu pectoris. da ne bi napravio veci prpblem nego sto ima, jer moze doci do krvavljenja. Sta treba uraditi u ovakom slucaju.
    Hvala

    • Poštovani, treba prvo da se rešava problem želuca , uradi test na helikobakter pilori, poseti hirurga ili gastroenterologa i eventualno uradi gastroskopiju. Što se tiče lekova za cirkulaciju i razređivanje krvi, zavisi od toga kakvo je stanje, da li je veća korist ili šteta ako se piju , na to pitanje može da da odgovor samo kardilog ili internista na osnovu pregleda.

POSTAVI KOMENTAR

Molimo Vas unesite svoj komentar!
Molimo Vas unesite svoje ime