Infarkt

Infarkt srca – srčani udar9 minuta čitanja

Pre nego što počnete da čitate sledeći tekst, moramo da naglasimo par stvari. Prvo i osnovno BEZ PANIKE, infarkt srca jeste jedno jako ozbiljno stanje koje zahteva da se u potpunosti ispoštuje, kako tokom samog događaja tako i kasnije tokom daljeg lečenja, to je stanje opasno po život ali i stanje koje može da se preživi i čija je verovatnoća preživljavanja jako visoka. Drugo što moramo da vam naglasimo je da mi nismo specijalisti, mi smo obični lekari opšte prakse ( i sa ponosom možemo da kažemo „prašinari“ ). Naše iskustvo smo stekli ( ali i dalje stičemo, jer najgore je kada se neko zavarava i misli da sve zna) radeći na prvoj liniji kontakta sa pacijentima u hitnoj pomoći, opštoj praksi i po seoskim ambulantama koje su udaljene i više od 20 km od najbliže bolnice i hitne pomoći, gde vrlo često nema ni EKG-a, a kamoli neke složenije opreme već samo sestra, vozač, doktor, slušalice, merač za pritisak mnogo teških odluka koje moraju da se donesu i najosnovnije puno božje volje i sreće jer na neke stvari i neke događaje niko ne može da utiče.

Ali vratimo se na temu, šta je infarkt srca? 

Srce je u bukvalnom smislu te reči mišić koji konstantno radi i kome je za rad potreban kiseonik. Kiseonik mu dopremaju krvni sudovi koji kroz srce prolaze. Kada se neki od tih krvnih sudova začepi srce ostaje bez kiseonika i deo srca koji je taj krvni sud hranio odumire i pravi se oštećenje. Ko god se od vas bavi sportom zna da je pucanje nekog mišića ili obično istezanje nekog mišića recimo noge jako bolno i da posle toga nogu jedva mogu da koriste. Isto je i sa srcem, oštećenje koje nastane može da bude različite veličine, ako je baš veliko ili na nezgodnom mestu doći će do smrti, u suprotnom to oštećenje zarasta i na njegovom mestu se stvara ožiljak. Taj ožiljak naravno ne može da funkcioniše kao što je zdrav mišić nekad funkcionisao i zato posle preležanog infarkta uvek postoji opasnost od dodatnog oštećenja što znači da u kasnijem periodu lečenja treba terapiju i sve ostale procedure maksimalno ispoštovati.

Koje tegobe osećaju pacijenti koji možda imaju infarkt srca? 

Verovali ili ne imali smo jako puno ljudi koji su sami došli na svojim nogama u ambulantu hitne pomoći ili u opštu praksu. Oni bi se uvek žalili kako su osetili neku čudnu teskobu u grudima, nešto kao pritisak, zamaranje, tištenje, gubitak daha. U glavnom bi rekli da nisu do sada imali tako nešto, može se reći da su instinktivno došli da se provere i vide šta nije u redu. Ponekad bi se žalili na širenje bola u levu ruku, bol u stomaku, čak smo imali pacijenta koji se žalio da ga je bolelo grlo i uz put se požalio da se baš zamorio dok je došao do hitne, nekako ga je neka težina na grudima naterala da dođe i da se javi na pregled… E sad kod klasičnog infarkta srca postoji jak razdirući bol u grudima koji se širi u levu ruku i praćen je obilnim hladnim preznojavanjem i malaksalošću, takav opis tegoba viđamo često, ali u velikom broju slučajeva nam se javljaju i oni koji se žale samo na neku nelagodnost i teskobu, obično imaju neku belo-žuto-pepeljastu boju lica i ni sami ne mogu da opišu baš najbolje simptome. Često se jave ljudi koji su već imali infarkt ranije i sada im se pogoršalo stanje a već imaju neku terapiju od ranije koja ih ipak štiti i omogućava im da prežive i taj drugi infarkt koji mogu da dobiju.

Nema razlike u tegobama između muškaraca i žena, svi imaju slične tegobe. Razlika postoji jedino kod dijabetičara.

Imali smo slučaj bake dijabetičara koja je došla u hitnu posle celodnevne kupovine na pijaci i celodnevnog nošenja teških torbi i koja nam se jedino požalila na to da se zamarala i da je morala da se odmara na svakoj trećoj klupi, znojila se mnogo ali to je povezala sa vrućinom. Naravno kada smo uradili ekg imala je baš onaj klasičan školski primer ekg-a kod infarkta. Tako da dijabetičari moraju da budu posebno oprezni što se tiče tegoba, jer oni imaju smanjeni prag za bol zbog oštećenja tih perifernih nerava što prati dijabetes.
Tegobe su kao što vidite razne ali glavno je bol u grudima koji bukvalno razdire, jako hladno preznojavanje i opšta malaksalost.

Kako se infarkt srca otkriva? 

Pre svega treba posumnjati na njega kod svakog bola u grudima, pogotovo kod onih ljudi koji nisu imali sličnih tegoba. Tu na red dolazi slušanje srca i pluća. Srce se čuje tiho, tmulo, kao da se muči kao da štedi svoju snagu za kasnije. Ponekad bude i šuma na srcu, ali uglavnom su tonovi tmuli i nekako mučni. Ekg je druga stvar koja mora da se uradi, on je fantastična stvar ali ima ograničenje u smislu da može da se promeni posle par minuta i džaba je prvi ekg dobar ako se posle par minuta opet promeni. Imali smo pacijenta u hitnoj koji nas je pozveo kasno noću jer ima tegobe slične kao i kod prvog infarkta. Kada smo ga pregledali i uradili ekg sve je bilo mirno, ali smo ga ipak poveli sa nama na opservaciju. Tek posle skoro sat vremena je on počeo da menja svoj ekg i da pokazuje prave znake infarkta. Zato uvek treba pacijente, pogotovo one koje ne znate, pratiti bar sat vremena u ambulanti i naravno povremeno raditi ekg, pa čak i onda ako i dalje postoje tegobe mi smo mišljenja da tog pacijenta treba slati u bolnicu na dalje ispitivanje. Ne spominjemo enzime koji mogu da se urade i koji su takođe jako bitni u otkrivanju infarkta jer se vrlo često oni rade samo u bolnici. Na terenu ili u nekoj dalekoj ambulanti nemate mogućnosti da uzmete krv da biste uradili enzime, nema druge moderne tehnologije, samo možete da se oslonite na ono što trenutno imate, da date svoj maksimum da biste pomogli pacijentu i da ga što bolje zbrinete dok ne stigne do ustanove u kojoj može da se sprovede kompletno lečenje. I naravno ne treba plašiti pacijente rečima „imate infarkt ,…“ naravano da će tom pacijentu da bude još gore, svima se sloši na pomen ovakve dijagnoze, bolje je polako uz smešak objasniti da postoji problem sa srcem i da ćemo učiniti sve što je u našoj moći taj problem da rešimo. Osmeh, dobra volja i požrtvovanje će ponekad spasiti pacijenta pre nego jurnjava i panika da se što pre negde stigne.

Što se samog preživljavanj tiče, preživljava se i to hvala Bogu više nego što mislite. Imamo pacijente koji su imali i nekoliko u nizu. Čak se dešava da neko ima tzv. infarkt na nogama, ne javi se nikome miruje kući par dana i sazna da je imao infarkt tek nekada na nekom rutinskom ekg-u kada se prikaže ožiljak o kome niko ništa nije znao. Naravno, ko je jednom imao infarkt uvek postoji verovatnoća da će ga imati ponovo i zato je jako bitno šta se radi posle izlaska iz bolnice. Bitno je regulisati ishranu u manje i češće obroke, što više smanjiti upotrebu masti, izbaciti pušenje i alkohol i baviti se laganom fizičkom aktivnošću. Nema ništa gore nego kada vidimo nekog od naših pacijenata koji su imali infarkt kako srećni i radosni nose džak žita na leđima i pri tome nam radosno mašu i viču kako su se izlečili. Naravno da mogu da se bave fizičkom aktivnošću, ali opet umerenom i laganom. Treba takođe izbegavati sunce i vrele delove dana kao i najbitnije redovno koristiti propisanu terapiju.

Šta da radite ako sumnjate da imate infarkt srca?

Pre svega odete do najbliže hitne pomoći ili bilo kog lekara ili naravno ako vam je loše zovnete hitnu da dođe po vas. Na žalost vrlo često se dešava, pogotovo u manjim sredinama gde hitna ima samo jedno vozilo kojim pokriva celu opštinu, da vam lekar koji se javi kaže da je ekipa na terenu i da ne može odmah da vam pošalje istu. Šta u tom slučaju? Sednete i proverite pritisak, ako je visok popijete vašu terapiju kako bi ga snizili. Ako imate neki od lekova za cirkulaciju iz roda acetilsalicilne kiseline i niste alergični na nju (cardiopirin, andol, aspirin) i nemate nikakvo krvarenje ili čir na želucu, možete da popijete dozu od 300 mg kako bi poboljšali cirkulaciju i smanjili bol. Trebalo bi takođe da neko ko je pored Vas otvori prozore kako bi vam omogućio dotok što veće količine kiseonika. Možete uzeti i nitroglicerin, ali samo ako je pritisak iznad 120/80. Tokom nekog vremena tegobe mogu da se smire, ali opet i ako se smire idite kod lekara, pogotovo ako su vam se te tegobe javile po prvi put, prosto srce nije nešto sa čime se treba igrati. I naravno ono što je najbitnije, probajte da ostanete što smireniji, panika nikome ne pomaže, čak samo može da odmogne, jer podiže se pritisak a visok pritisak predstavlja dodatno opterećenje za srce i ostanite u kontaktu sa lekarom hitne službe, javljajte mu se pomoći će vam i on koliko god bude mogao, jer verujte, nije ni njemu lako.

Dopada vam se članak? Lajkujte nas i čitajte nove tekstove svake nedelje.

2 komentara na članak “Infarkt srca – srčani udar9 minuta čitanja

  1. Ukoliko pacijenat ima cir zeluca,gerb, kilu zeluca, ulceracije zeludca, koju tabletu treba uzimati za razredje krvi ukoliko se sumlja na anginu pectoris. da ne bi napravio veci prpblem nego sto ima, jer moze doci do krvavljenja. Sta treba uraditi u ovakom slucaju.
    Hvala

    1. Poštovani, treba prvo da se rešava problem želuca , uradi test na helikobakter pilori, poseti hirurga ili gastroenterologa i eventualno uradi gastroskopiju. Što se tiče lekova za cirkulaciju i razređivanje krvi, zavisi od toga kakvo je stanje, da li je veća korist ili šteta ako se piju , na to pitanje može da da odgovor samo kardilog ili internista na osnovu pregleda.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *