hrkanje

Hrkanje i sleep apnea3 minuta čitanja

Svi znaju šta je hrkanje i one besane noći kad pored vas hrče vaš partner, kad ga gurkate da se okrene na stranu ili mu cokćete da biste ga probudili… A onda u jednom momentu, on prestane da diše i to traje desetak sekundi i onda se uplašite i počnete da ga drmusate da bi on onda nastavio da diše.

Vidite ti prekidi disanja tokom spavanja se nazivaju sleep apnea ili hrkanje ( sleep – spavanje , apnoea – prekid disanja, bez disanja). Mogu da traju od nekoliko sekundi do punog minuta i zapravo predstavljaju ozbiljno medicinsko stanje. Prekidi disanja naravno dovode do pada kiseonika u krvi zbog čega je ishrana celog organizma ugrožena.

Postoji dosta uzroka i stanja sa kojima su hrkanje i sleep apnea povezana  a nastaje zato što se tokom spavanja mišići grla i usta opuste, nekada toliko da blokiraju disajne puteve i tada dolazi do prekida disanja. Ovo se najčešće dešava kod gojaznih osoba, kod pušača i onih koji konzumiraju alkohol, ali i kod onih koji koriste sedative. Takođe sleep apnea se može javiti kod onih koji imaju opstruktivnu bolest pluća i astmu, kod onih koji pate od povišenog krvnog pritiska i drugih bolesti kardiovaskularnog sistema, a često je povezana sa anomalijama kao što je devijacija septuma ( devijacija nosne pregrade) i nekim drugim bolestima kao što su tumori jezika, grla ,nosa, pluća, ali i nekim hormonalnim poremećajima…

Šta je sve uključeno u simptome? Pored glasnog hrkanja i naglog buđenja usled prestanka disanja, mogu postojati i znaci gušenja, pospanosti tokom dana, jutarnje glavobolje, promene raspoloženja…

Ako je hrkanje glasno i znate da imate prekide u disanju, pogotovo ako vam se dešava da se i tokom dana uspavate tek tako na radnom mestu ili tokom vožnje, to je dovoljan razlog da posetite lekara. Naravno, NE ZNAČI DA SVAKO KO HRČE IMA I SLEEP APNEU.

Prvo bi trebalo da se javite Vašem izabranom lekaru, on će da Vas pregleda i u zavisnosti od tih nalaza da Vas uputi kod otorinolaringologa (uho, grlo, nos) jer treba i ispitati gornje disajne puteve, a onda i kod plućnog lekara da se ispitaju pluća. Nakon toga se preduzimaju koraci za dijagnostikovanje ovog stanja.

Sleep apnea se dokazuje jednim pregledom koji se naziva polisomnografija. Pacijentu se tokom noći dok spava prate moždani talasi, pokreti očiju, srčana frekveca, disanje, nivo kiseonika u krvi, položaj tela, pokreti ruku i nogu, kao i jačina buke koju proizvodi tokom hrkanja. Ako se tokom ovog ispitivanja zaključi da postoji sleep apnea, od njenog stepena zavisi terapija. U najtežim slučajevima pacijentima se daje aparat CPAP pomoću kojeg udišu vazduh pod pritiskom tokom noći. Korišćenje ovog aparata ne ometa spavanje. Polisomnografija se obavlja u bolnici, u inostranstvu postoji mogućnost za njeno obavljanje kod kuće.

Bitno je da ako imate neke od ovih simptoma, da se obratite lekaru jer komplikacije ovoga nisu samo infarkt, šlog, već može da nastupi i iznenadna smrt. Zato pažljivo pratite vaše zdravstveno stanje, smršajte, ostavite cigarete i alkohol jer barem na to možete svojom voljom da utičete.

Dopada vam se članak? Lajkujte nas i čitajte nove tekstove svake nedelje.

Pitajte nas, recite šta mislite :)

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *