anksiozni

Generalizovani anksiozni poremećaj – GAP4 minuta čitanja

Generalizovani anksiozni poremećaj – GAP ( gap – kako to zgodno zvuči  jer to na engleskom znači pukotina). 


Čuveni engleski profesor psihijatrije Malcolm Lader  je definisao  generalizovani anksiozni poremećaj kao preteranu i neodgavarajuću zabrinutost koja je uporna i nije ograničena na date okolnosti. Šta to u stvari znači? To znači da mi preterano brinemo o svemu  i svačemu a da to ne odgovara datoj situaciji, kad od muve pravimo slona… To je  kad stalno mislite da će nešto najgore da se desi  i zbog toga neprestano brinete, a samim tim polako prestajete da budete funkcionalna osoba. Samo problem je što tu nije samo jedan grozan scenario, nego  hiljadu njih, pošto postoji za svaku sferu života. Npr : brinete se da ćete da izgubite posao i ako za to postoji realna mogućnost i normalno je što to stvara anksioznost , ali umesto da se potrudite na tom poslu i ili da počnete da tražite drugi, onda počinjete da mislite da ako izgubite posao da ćete da izgubite i ženu i decu, da ćete da završite na ulici, gladni i bosi, a nemate razloga za to jer žena ima posao i voli vas, deca su već odrasla… Naravno tu ide čitav niz fizičkih i psihičkih  simptoma  kao što su tahikardija, bolovi u grudima, aritmije, drhtavica (tremor), preterano znojenje, problemi sa koncentracijom i sa uspavljivanjem i sa tim da ostanete uspavani, preterana osetljivost (kratak fitilj, zatvarate se u sebe , gubitak poverenja  u druge, gubitak samopouzdanja…), nemogućnost da se opuste…U suštini zbog te preterane zabrinutosti koja počne od jedne stvari, ali se proširi i na druge, čovek prestaje polako da funkcioniše i umesto da bude efikasan  i da rešava probleme, njemu se samo obaveze i problemi gomilaju ( što stvarni, što nestvarni ) i tu ulazimo u začarani krug… 
To je pojednostavljena šema kako jedan stvaran problem izrodi milion drugih problema koji često nemaju realnu osnovu i zašto je ovaj poremećaj postao tako učestao. Ali, postoji i ona druga strana, kad težnja da sve kontolišete i da sve bude perfektno, vas tera u anksioznost! Često se ambiciozni i uspešni ljudi  susreću sa ovim poremećajem jer ta neodoljiva potreba da bude sve savršeno i pod njihovom kontrolom ne može da se realizuje! Prosto postoje stvari na koje ne može da se utiče i to treba prihvatiti.


Ne postajete generalizovano anksiozni preko noći. Obično postoji neki stvaran uzrok , recimo problemi u braku koji  nikako da se prevaziđu  i odnos među partnerima je sve lošiji i na kraju jedino rešenje postaje razvod, a vi tu anksioznost  koja bi nestala i bila prevaziđena izlaskom iz takve veze, vi  je samo produbljujete i ona se polako projektuje i  na decu i na kolege na poslu i na sve ostalo, dok vas polako ne obuzme celu…  Toliko vas obuzima da niste više u stanju da  obavljate svoje zadatke na poslu dovoljno efikasno , polako zapostavljate odnose sa porodicom i prijateljima jer ste neprestano opterećeni svojim problemom , a ništa ne činite konkretno po pitanju rešavanja. To neiznalaženje rešenja dovodi do toga da ne samo da prestajete da budete da sposobni da obavljate svakodnevne aktivnosti , kao što je rad na poslu, kuvanje , igra sa decom , već ta konstantna zabrinutost može da dovede i do depresije koja je sama za sebe tema.. Otprilike je to jednostavno objašnjen težak stepen GAP-a.


Većina ljudi ima umeren i blaži generalizovani anksiozni poremećaj.
To znači da mogu da funkcionišu u društveno prihvatljivim okvirima, da obavljaju svoj posao i da koliko toliko neguju odnose sa porodicom i prijateljima, ali i kod njih postoji nezadovoljstvo i anksioznost koje se ispoljavaju u manjem obliku, ali isto imaju fizičke i psihičke tegobe koje su samo blažeg stepena. Često da se loše osećaju pravdaju preteranim obavezama, obično imaju izlive besa, ili lako zaplaču, znaju da na početku krive i neke druge za svoje nezadovoljstvo…


Ono što je bitno da prepoznate te simptome kod sebe i da reagujete na vreme.Ta dugotrajna anksioznost dovodi do toga da postajete zaista nesrećni i umesto da vodite sadržajan život i da budete zadovoljni u svojoj koži, vi tavorite i gubite vreme na stvari koje nisu vredne toga. Zato dozvolite sebi da potražite pomoć, odlazak kod psihijatra ili psihoterapeuta nije ništa strašno, terapija isto nije ništa strašno, podelite sa profesionalcem, ali i sa najbližima šta vas muči jer život je jedan i treba ga živeti punim plućima.

Dopada vam se članak? Lajkujte nas i čitajte nove tekstove svake nedelje.

Pitajte nas, recite šta mislite :)

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *