Bol u grudima

Bol u grudima7 minuta čitanja

Bol u grudima i šta treba da uradite ako ga imate!

Jedan od najčešćih razloga javljanja lekaru opšte prakse predstavlja bol u grudima. Tu godine nisu bitne, javljaju nam se pacijenti od 17 do 107 , prosto u jednom trenutku svako od nas oseti taj neki bol u grudima i naravno prvo što pomisli je naravno infarkt srca. Ali verujte postoji i čitav niz drugih razloga za javljanje bola u grudima, recimo nalazite se „neplanirano“ u restoranu sa „neplaniranim nekim/om“ a iznenada se na vratima pojavi „planirani neki/a“, vi se ponadate da niste primećeni, ali avaj krupnim koracima ide ka vama promena sudbine i vi namah osetite razdirući bol u grudima… Ili možda radite nešto fizički teško i posle nekog vremena počne neki bol u grudima koji je više od prednjeg dela grudnog koša a ne od srca… Bol u grudima je stanje koje svakog uplaši i natera da se obrati lekaru, ali dobra strana je da većina uzroka tog bola ne potiču od srca  jer svako prvo pomisli na infarkt! Često je bol u grudima simptom anksioznosti i paničnih napada o kojima smo već pisali, gorušice i bolesti želuca, kao i bolesti koštano-zglobnog i mišićnog sistema, bolesti pluća i na kraju bolesti srca i krvnih sudova koje ćemo obraditi u posebnom tekstu jer oni zbog ozbiljnosti zahtevaju detaljnu analizu.

Sada ćemo malo da govorimo o tim uzrocima koji ne potiču od kardiovaskularmog sistema. Nama u opštoj praksi i u hitnoj službi se pacijenti često javljaju zbog bola u grudima i svaki put kad neko dođe sa takvim simptomom, mi kao lekari moramo  da uzmemo dobru anamnezu i da obavimo kompletan pregled obavezno uradimo EKG i sve ostalo što je u našoj mogućnosti u tom momentu da propratimo to stanje. Većinom se ispostavi da taj bol u grudima potiče od psihičkog stresa koji su imali skoro ( već smo o tome pisali ) ili od nekog fizičkog napora ili traume. Čim završimo sa detaljnim pregledom i isključimo mogućnost problema vezanog za srce ili visok pritisak, jer ipak i mi najviše od toga strahujemo, prelazimo na razmatranje drugih uzroka bola u grudima.  Fizički napor bilo da je usred rada ili neke sportske aktivnosti, bilo kakva povreda mogu da dovedu do bola u grudima. Jedno od najčešćih stanja koje nastaje usled takvih uzroka je kostohondritis ( costochondritis), to je upala hrskavice rebara i prouzrokuje oštar bol koji se pogoršava na pokret i na udah da bi popustio na kraju. Obično kad pritisnemo grudnu kost, pacijenti osete identičan bol u grudnom košu. Na drugom mestu se nalazi upala i istegnuće mišića grudnog koša koja je takođe posledica fizičkog naprezanja ili neke traume, nekog naglog pokreta a često može biti posledica nezgodnog položaja tokom spavanja. Ono što je često su i polomljenja rebra, pogotovo kod starijih ljudi kao posledica padova ili bilo kakve druge povrede, koja se dijagnostikuju rendgenskim snimkom. Ovi uzroci bola koji potiču od stane koštano-mišićnog sistema se leče mirovanjem i NSAIL ( nesdteroidnim antiinflamatornim lekovima tipa ibuprofena, diklofenaka…), znaju da potraju, ali u suštini dobra strana njih je što ne moraju da ostave nikakve posledice.

Jedan od najčešćih uzroka bola u grudima su zapravo bolesti želuca. Na prvom mestu, tu izdvajamo želudačnu kilu (hiatus hernia) u kojoj se deo želuca prolazi kroz otvor na dijafragmi i nalazi se u grudnom košu. Pored bola u grudima, posebno nakon obroka, često su prisutni gorušica, problemi sa gutanjem, nagon na povraćanje i samo povraćanje, tahikardija…. Drugi čest problem su gastritis i GERB (gastroezofagealni refluks gde se kiselina i sadržaj iz želuca vraćaju ka usnoj duplji što često prozrokuje bol u obliku pečenja iza grudne kosti, gorušicu , muku, povraćanje…) Čir na dvanaestpalačnom crevu je takođe jedan od čestih uzroka bola. Kad se posumnja na ove uzroke pored laboratorije, gastroskopije i još nekih testova da bi se dijagnostikovala ova stanja, i terapije u obliku medikamenata, nekad su potrebne i hirurške procedure. Naravno, pacijentima se savetuje određeni režim ishrane, prestanak pušenja i konzumacije alkohola i kafe.

Bolesti respiratormog sistema, odnosno bolesti pluća česti su uzročnici bola u grudima. Počećemo od bronhitisa i upale pluća koji su posledica infekcije i koji se pored bola u grudima manifestuju i visokom temperaturom, kašljanjem, opštom slabošću, nekada krvavim ispljuvkom, gubitkom apetita. Tu naravno, pored pregleda i snimanja pluća, davanja krvi na analizu, treba dati i ispljuvak, odnosno iskašljaj u mikrobiološku laboratoriju da bi se otkrio uzročnik infekcije. To je jako bitno zbog ordiniranja terapije.  Rak pluća takođe može da bude kao jedan od simptoma bol u grudima, pored kašljanja i gubitka na težini. Postoje i neka jako ozbiljna stanja vezana za pluća kao što su plućna embolija i pneumotoraks koja takođe mogu da daju bol u grudima ali zbog ozbiljnosti tih stanja i o njima ćemo pisati u posebnom tekstu kao i detaljnije o raku pluća.

Kao što rekosmo uzrociti su različiti ali ovo su bila neka najčešća stanja koja ne potiču od kardiovaskularnog sistema, a daju bol u grudima!  Da bi vas malo smirili evo malo statistike javljanja infarkta, nama u ordinaciju opšte prakse uđe oko 60-80 pacijenata dnevno ( da stvarno se trudimo da svakog detaljno pregledamo bez obzira na broj ), od toga recimo jednom u dva do tri meseca uđe neko za koga stvarno posumnjamao da ima infarkt ( a dnevno nam se na bol u grudima požali minimum dvoje… ), u hitnoj službi su te situacije naravno češće. Ovde ćemo dodati šta je još neophodno da uradite i šta da ispitate ako imate bol u grudima. Pre svega neophodna je kompletna laboratorija jer anemija takođe može posredno da dovede do bola u grudima. Tu je obvezan rendgen srca i pluća, zatim eho stomaka, naravno eho srca ako imate mogućnosti i naravno najosnovnije treba uraditi EKG pogotovo u trenutku bola. E sad EKG je u neku ruku mač sa dve oštrice, ako ste recimo u hitnoj i imate bolove u grudima EKG koji ste uradili će prikazati samo trenutno stanje i on realno može da se izmeni u roku od pet minuta. Šta mi tu radimo kako bi kompenzovali taj naš hronični nedostatak opreme, jer realno retko koja hitna ili opšta praksa može da se pohvali monitorom sa elektrodama, ehom srca i ekipom koja je obučena da uradi eho srca i svim ostalim aparatima na koje možete da prikačite pacijenta. Mi u suštini pratimo pacijenta i bukvalno malo malo pa ga pitamo kako se oseća i obavezno mu povremeno slušamo rad srca! Nije lako čuti infark srca slušalicama ali uz malo prakse i nedostatak opreme nauči se kada treba posumnjati. Svaki pacijent je drugačiji, mnogo znači ako vi tog pacijenta znate od ranije naravno, ali recimo ako se smire tegobe mi ponavljamo ekg posle oko 30 – 45 min u nadi da će se nešto na traci primetiti i zatim pacijenta šaljemo na sve već navedene pretrage. Takođe mnogo zavisi i od toga kako se ko oseća, ako neko recimo ima normalan ekg a desi mu se da i posle nekog vremena opservacije i dalje ima bolove, pogotovo ako je noć, mi  smatramo da ga ipak treba detaljno odmah ispitati u bolnici i da ga mora pogledati internista ili kardiolog bez obzira na njihova povremena mrgodna lica kada nas vide…

A šta vi treba da radite ako ste upravo osetili bol u grudima? Pre svega, ako vam se prvi put dešava onda obavezno morate da se javite u hitnu pomoć ili najbližem lekaru. Zatim morate da sednete u hladovinu ako ste napolju i probate koliko je god moguće smireno sačeakate Hitnu službu ili pak odete do najbližeg lekara da vas pregleda. U sledećem tekstu ćemo detaljnije govoriti o angini pektoris, infarktu i još nekim bolestima koje su uzrok ovog jako čestog simptoma jer ove teme zahtevaju detaljnu obradu i razjašnjenje jer činjenica je da su u strahu velike oči.

Dopada vam se članak? Lajkujte nas i čitajte nove tekstove svake nedelje.

Pitajte nas, recite šta mislite :)

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *