Antibiotici i probiotici4 minuta čitanja

Pre svega morate nešto da znate, farmaceutska industrija je jedna od najrazvijenijih i najstarijih industrija. Nastala je verovatno kada je naš pra pra predak koga je zaboleo stomak sišao sa drveta i pojeo travku od koje mu je bol prestao, a onda sledeći put tu travku zamenio za dve voćke… Kasnije se ceo taj sistem razvio od travara i vidara pa do mega industrije koja postoji i danas i koja će postojati sve dok postoji čovek ( a verovatno i posle…). Poenta je u tome da će se uvek pojavljivati novi i drugačiji lekovi sa sve čudnijim imenima, ali stvar je u tome da vi znate bar koja grupa lekova čemu služi.

Pa vidite, prvi su antibiotici kao najpoznatiji lekovi koji postoje. Ima ih mnogo vrsta, ali poenta je da oni svi služe u borbi protiv bakterija i bakterijama sličnim organizmima. Inače za sve vrste mikroorganizama postoje određeni lekovi koji na njih deluju. Ono što je bitno je to da antibiotici ne deluju na viruse, a ovde ljudi često kad se prehlade ili dobiju grip, počnu da uzimaju antibiotik na svoju ruku. Često znaju da popiju dve-tri kapsule nekog antibiotika kad se prehlade, posle dva dana im bude dobro i misle da su se izlečili zahvaljujući njemu. Greše!!! Verovatno je samo kroz njihov organizam protrčao neki virusčić i simptomi koji su imali su prošli sami od sebe!!! Ponekad lekari procene da je potrebno da se i pored sigurne virusne infekcije koristi i antibiotik da se na virus ne bi uhvatila bakterija zbog pada imuniteta organizma, ali to je onda vezano za procenu stanja pacijenta i zato je pregled lekara jako bitan. Što se tiče jačine antibiotika i da li su jače injekcije ili terapija koja se pije, to sve zavisi od samog pregleda pacijenta. Činjenica stoji da različiti antibiotici služe u različite svrhe. Ne deluju svi antibiotici na sve, a i povećani broj bakterija koje su otporne na antibiotike celu stvar diže na novi nivo. Procenu jačine antibiotika treba da vrši lekar i on je taj koji odlučuje da li ste za oralni vid terapije ili za ampuliranu terapiju ( injekcije). Ako je neko ubeđen da mu samo injekcije mogu pomoći njega je jako teško ubediti da su injekcije sada po jačini slične tabletama. Inače antibioticima treba dva do tri dana da bi počeli da deluju tako da svaka terapija zahteva strpljenje.

Zašto ne treba piti antibiotike na svoju ruku? Zato što se stvara otpornost bakterija na antibiotik. Ne deluju lekovi isto na pacijenta koji nikada nije pio antibiotik i pacijenta koji ih pije jednom mesečno.To stvaranje otpornosti bakterija na antibiotike, izuzetno otežava lečenje i produžuje ga. Ranije je za gnojavu anginu bila dovoljna penicilinska terapija u trajanju od sedam dana, a sada morate u terapiju da uvodite složenije antibiotike, da ih kombinujete i često ta terapija traje mnogo duže. Ista situacija je i sa bakterijom Escherichia coli koja uzrokuje infekcije mokraćnih puteva. Ona je toliko postala otporna na antibiotike da ne samo što se dugo leči, već često se na standardnom antibiogramu ne nadje ni jedan antibiotik na koji je osetljiva, tj koji može da deluje na nju. To su samo neki primeri, najprostiji od svih. Povrh svega, mi u našem organizmu imamo dobre bakterije koji čine fiziološku floru i predstavljaju takođe satavni deo našeg imuniteta. One se nalaze na koži, u nosu, u ustima, crevima, genitalnom traktu… Bespotrebnom upotrebom antibiotika, mi uništavamo i njih i na taj način otvaramo put drugim infekcijama.

I ovde počinjemo priču o probioticima.

Probiotici predstavljaju u kapsulu ili tabletu upakovane bakterije koje su saveznici našeg stomaka. Pre svega se koriste kada se javi proliv uzrokovan trovanjem, virusom, dugotrajnom upotrebom antibiotika ili nečim drugim. Kad imate proliv, tim učestalim i tečnim stolicama iz creva se pored uzročnika infekcije izbacuju i dobre bakterije koje čine našu floru. Tad na scenu stupaju probiotici koji u sebi sadrže dobre bakterije da bi se se što pre povratila sredina u crevima. Naravno, uvek je bitno otkriti uzrok proliva zbog čega se obično daje koprokultura ( stolica na pregled). Ono što je bitno da upotrebom antibiotika često se uništi ta flora dobrih bakterija u crevima, a to je pogodna sredina da jedna bakterija Clostridium difficile podivlja i napravi takvu dijareju. Naravno, da bi se ustanovilo da je ona u pitanju mora da se se da stolica na mikrobiološki pregled .

Koji je zaključak svega ovoga, dok je čoveka biće i različitih lekova samo je bitno da znate razliku između antibiotika i probiotika i kada koje treba koristiti.

Dopada vam se članak? Lajkujte nas i čitajte nove tekstove svake nedelje.

1 komentar na članak “Antibiotici i probiotici4 minuta čitanja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *