anksioznost

Anksioznost – napetost i anksiozni poremećaj6 minuta čitanja

Anksioznost… ovo je jedna jako obimna tema, mi ćemo pokušati da vam je približimo na što prostiji način, takođe probaćemo da vam ispričamo kako smo se mi izborili sa našom anksioznošću jer znate, biti doktor i pomagati ljudima je super stvar i divno zvuči, ali svi doktori u jednom trenutku moraju da prihvate da su ljudi smrtni i da će se sa smrću sretati ma gde da rade i to je nešto što može svakom doktoru da izazove poprilično anksioznosti.

Ali krenimo sa pričom. Anksioznost! Svi ljudi su napeti neki češće, neki ređe, ali svakodnevni tempo života je takav da se napetost na neki način uklapa u to. E sad kako razlikovati svakodnevnu napetost tj . anksioznost od aksioznog poremećaja koji je već bolest. Za početak treba znati da svakodnevne životne okolnosti često uzrokuju napetost kao posao, plaćanje računa, ispiti, raskid, bolest članova porodice, ali je pitanje kako rešavamo te probleme i kako se borimo sa tom napetošću, recimo nas anksioznim čini kada nam ispred ordinacije, pored 60 zakazanih pacijenata, pojavi još 20 kojima nešto treba i koji i dalje ostanu da stoje ispred vrata i ako im objasnimo da ćemo se potruditi da ih primimo ali da se pomere sa vrata ( kako bi ovi prvi jelte mogli da uđu) stim što kada dođemo kući ne razmišljamo o tome! Ali ako smo konstantno napeti i ta napetost nam se uvuče u svaku poru svakodnevnog života, bukvalno ne možemo da je kontrolišemo i zbog nje posle izvesnog vremena ne fukcionišemo kako treba, onda se već tu radi o anksioznom poremećaju i treba da se javimo doktoru.

Postoji nekoliko tipova anksioznog poremećaja. Prvi je generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) i to je onda kada je osoba stalno napeta i previše brine o svemu i svačemu toliko da joj to narušava normalno funkcinisanje i uzrokuje mnogo patnje, tj kad ste totalno ispali iz koloseka. Drugi vid ovog poremećaja su napadi panike , koji se pojavljuju iznenada i neočekivano, a kad se jednom pojave, osoba je u stalnom iščekivanju kad će opet da se pojave i to joj remeti svakodnevne aktivnosti. Treći vid je jedan oblik koji se naziva socijalna fobija, a to je kad imate problem da se nalazite u društvu, ali ne oblik tipa kad imate tremu jer treba da održite govor pred širokim auditorijumom, već kad vam svakodnevni kontakti sa ljudima uzrokuju nervozu, od ulaska u javni prevoz, odlazaka do prodavnice, na faks, posao, na večeru sa prijateljima jer mislite da će svi da vas gledaju, procenjujući vaš govor, način na koji sedite, jedete itd… Četvrti vid anksioznog poremećaja predstavljaju fobije, odnosno konkretni strah od nečega ili nekoga. Često je taj strah podstaknut nekim realnim događajem i zna da čuči u nama pritajeno, dok ga opet nešto ne okine npr strah od zmija. U gradskom okruženju realno nemamo baš mnogo razloga da se plašimo zmija, ali ako odemo na kampovanje, uopšte u prirodu, postoji mogućnost da ćemo ih videti, ali ako nas taj strah parališe i onda počinje da nas opseda, pa mislimo da će i zmija da izađe iz wc šolje ili da se nalazi ispod našeg kreveta ( postoji mogućnost za to ako živite u Africi ili Australiji), e to je onda baš problem.

Ali, pretpostavljam da vas najviše interesuje kako se anksioznost ispoljava. Što se tiče nekih fizičkih manifestacija, anksioznost se ispoljavaju kao ubrzano disanje, bolovi u grudima, preznojavanje, možete imati tahikardiju ili aritmiju, problem sa spavanjem, česte glavobolje ili bolove u vratu i leđima kao posledicu mišićne napetosti, može se manifestovatiI i kao problem sa varenjem, da imate stalno mučnine, nadutost, probleme sa stolicom, ali i problem sa mokrenjem, sa vrtoglavicama i još niz nekih simptoma koje mogu biti znaci neke druge bolesti. Čitav taj niz simptoma predstavlja veliki izazov za lekare, jer od tolike šume tegoba vrlo često se prikrije ona glavna koja može da ugrozi život, to je ono kada pacijent počne da se žali na sve i uopšte ne zna šta mu je, takvi pacijenti su najteži i oni zahtevaju detaljno ispitivanje pre stvarnog utvrđivanja da se radi o psihičkom problemu. Ali u suštini, koliko je bitno kako napetost utiče na naše fizičko zdravlje, možda je bitnije kao utiče na našu psihu i naš društveni život. Taj osećaj konstantne napetosti prouzrokuje nemogućnost da se opustimo, da uživamo u malim stvarima, smeta nam u odnosima sa porodicom i prijateljima, smeta nam i na poslu, imamo potrebu da sve radimo do perfekcionizma i najmanja sitnica koja ne ispadne po našoj zamisli nas dovodi na rub propasti, utiče na naš seksualni život, gubimo interesovanje za mnoge stvari, a opsednuti smo nekim drugim i stalno smo opterećeni nekim brigama kojima se ne zna ni početak ni kraj. Ali možda je najbitnije što ta anksiznost počne na kraju najviše da podriva naše samopouzdanje i počinjemo da sumnjamo ne samo u sebe nego i sve ostalo što čini naš život ( normalna doza preispitivanja uvek treba da postoji jer ona odlikuje jednu zrelu i inteligentnu osobu).

Kako se boriti sa anksioznošću? Budimo realni, jako teško i za tu borbu je potrebno jako puno volje, jako puno razumevanja i jako puno prihvatanja celokupne situacije u kojoj se čovek nalazi. To se može porediti sa onom anksioznošću sa kojom se sreću doktori na početku rada, kada im starije kolege objašnjavaju da se ne vezuju za pacijente i da posao kojim se mi bavimo zahteva da na pacijente gledamo kao na pacijente a ne kao članove porodice, tj. da kada dođu kući prestanu da razmišljaju da li su mogli još nešto da urade. To je u početku jako teško, nama je lično trebalo jako puno vremena da prihvatimo sve to što čini naš život, uključujući i smrt, uvek postoji neko razmišljanje, ali mi smo se time izborili tako što se trudimo da pacijentima pružimo maksimum pažnje, e sada vidite ironiju svega, bukvalno pacijenta spustite zajedno sa vozačem sa zadnjeg sprata zgrade bez lifta, odvezete ga u bolnicu i posle saznate da je on ipak preminuo, vidite nekako u tom maksimumu pružene pažnje smo shvatili da bez obzira na sve mi jesmo smrtni i to ništa ne može da promeni i tu smo nekako prestali da budemo zbog toga anksiozni ali isto tako se nadamo i verujemo da nas to ipak ne čini robotima, već ljudima koji su prihvatili svakodnevne životne situacije i našli način da se sa njima izbore, jer činjenica je da ne bismo mogli da se bavimo ovim poslom da to nismo uspeli.

Zato ako imate stalno osećaj napetosti koji traje već mesecima ili duže i smeta vam da obavljate svakodnevne aktivnosti, narodski rečeno da živite život i ne uspevate sami da nađete način da svakodnevne stresne situacije prebrodite, možda je potrebno da se obratite doktoru ili psihoterapeutu jer stručna pomoć je ipak stručna pomoć, sigurno bismo je i mi potražili da nismo nekako sami uspeli da se izborimo ili bismo na kraju odabrali neko drugo zanimanje jer ništa nije tako bitno kao zdravlje.

Dopada vam se članak? Lajkujte nas i čitajte nove tekstove svake nedelje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *