Angina pektoris

Angina pektoris – kada se javlja, simptomi i lečenje6 minuta čitanja

Angina pektoris je jedno u nizu srčanih oboljenja. Obično se javlja u srednjem i starijem životnom dobu, ali zbog današnjeg načina života, sve više mlađe populacije oboljeva.

Posvećujemo joj pažnju zato što ako se ne dijagnostikuje na vreme i ne počne se sa lečenjem, može da dovede do infarkta srca.

Šta je u stvari angina pektoris?

Starenjem na našim krvnim sudovima se talože naslage triglicerida i holesterola, pa nastaje njihovo suženje i blokada. Samim tim, protok krvi kroz aterosklerotične krvne sudove je poremećen i smanjen,  tj organi ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija koje krv prenosi. Kad su srčane arterije tako izmenjene (koronarne arterije), onda ni srce ne dobija dovoljno kiseonika koliko mu je potrebno, to se zove ishemija.

Koji su simptomi angine pektoris?

Pre svega prvi alarm za uzbunu je bol u grudima. Pacijenti tu teskobu opisuju kao da ih nešto boli iza grudne kosti, steže, kao da im neko sedi na grudima (težina na grudima), često se brzo umaraju i imaju kratak dah.

Obično se taj bol javlja pri fizičkom opterećenju, ali mogu postojati i drugi okidači (stres, obilan obrok, pušenje). Svi uzroci i situacije koje dovode do povećanih potreba za kiseonikom mogu prouzrokovati bol u grudima ako su koronarne arterije oštećene.

Žene obično ne opisuju nikakve bolove kad su početni simptomi u pitanju, već se obično žale na brzo zamaranje i kratak dah, gubitak kondicije.

Bol može da se  širi u levo rame i u levu ruku, ali može i u vilicu, stomak, desnu ruku i u leđa.

Problem se javlja kod dijabetičara ako kao komplikaciju svoje bolesti imaju dijabetičnu polineuropatiju, oboljenje nervnih završetaka, među njima onih koji prenose bol, pa taj bol ne osećaju i zato je bitno da se i na najmanju teskobu u grudima ili nelagodnost obrate lekaru i ispitaju.

Mi smo u svojoj praksi imali slučjeve da dijabetičari razviju infarkt, a da uopšte ne osećaju bol.

Kako se otkriva angina pektoris?

Dijagnostika – Kad pacijent navede bol u grudima, pored merenja pritiska i slušanja srca i pluća obavezno treba uraditi EKG. Promene na EKG-u koje se javljaju u ishemiji, važan su parameter jer upućuju lekara šta treba dalje da radi. Naravno EKG može da bude i normalan, ali je on neizostavan deo pregleda.

Zatim dolazi na red pregled koji se sastoji od kompletne laboratorije, rendgena srca pluća, eha srca, eha abdomena, testa opterećenja i naravno posete kardiologu.

Test opterećenja predstavlja metodu kojom se ispituje kakva je snabdevenost srca krvlju, odnosno postojanje angine pectoris.

Fizičko opterećenje predstavlja hod po pokretnoj traci ili vožnja statičkog bicikla. Tokom izvođenja  testa se prate krvni pritisak, srčana frekvenca (broj otkucaja u minuti) i sve vreme se snima EKG zapis (električna aktivnost srca).

Osetljiviji od testa opterećenja je stres eho test. Pacijent se izlaže fizičkom opterećenju ili mu se daje dopamin (medikament) i pored praćenja krvnog pritiska, srčane frekvence I EKG-a, radi se  ultrazvuk (eho) srca da bi se videlo kako se srčani mišić ponaša u tim uslovima.

U zavisnosti od nalaza, ispitivanja mogu da se prošire. Nekad se pored dijagnostike koja ide u smeru angine pectoris (koronarografija I MSCT koronarografija-skenerom se snimaju koronarne arterije) rade i testovi na viruse, na Coxackie, CMV, Parvo B19 i ostale ako se posumnja na perikarditis, posebno kod mlađih ljudi.

Koliko vrsta angine pektoris postoji?

Bitno je da znate od koje vrste angine pektoris bolujete jer postoji nekoliko tipova, a to je važno radi ordiniranja prave terapije. 

  1. Prvi tip je stabilna angina pektoris, a naziva se tako jer se njeni simptomi pojavljuju pri fizičkom naporu (penjanje uz stepenice, sportska aktivnost) kada su potrebe srca za kiseonikom veće, a smiruju se ubrzo nakon upotrebe lekova i odmora.
  2. Drugi tip je nestabilna angina pectoris koja je jako opasna jer se pojavljuje iznenada, čak i kada se odmarate, a njeni napadi se dešavaju kada naslage holesterola i triglicerida (plakova) puknu i napravi se krvni ugrušak koji još više pogorša protok krvi kroz srce. Naravno ti krvni ugrušci mogu potpuno blokirati krvne sudove. Ako se desi da oni totalno blokiraju krv do jednog dela srčanog mišića, nastaje infarkt o kome ćemo detaljnije da pišemo u novom tekstu.
  3. Treći tip angine je varianta angina (Prinzmetalova angina) koja nastaje kao posledica spazma koronarnki (srčanih sudova), tj kad se odjednom koronarke suze i zgrče dođe do trenutnog smanjenog dopremanja krvi u jedan deo srca. To ne traje dugo i simptomi popuštaju na upotrebu lekova.

Ono što treba znati da svi tipovi angine pektoris mogu da dovedu do infarkta i zato je bitno poštovati terapiju i režim ishrane i promeniti životne navike. 

Kako se leči angina pectoris?

1.Od lekova koji se koriste u lečenju angine na prvom mestu ćemo pomenuti nitrate koji su vazodilatatori koji šire krvne sudove i na taj način povećavaju protok krvi (izosorbiddinitrat, izosorbidmononitrat, nitroglicerin i ostali…). Naravno, mogu se uključiti i lekovi kao što su molsidomin i trimetazidin koji se često koriste kod nestabilne angine pektoris.

2. Na drugom mestu su lekovi koji su za cirkulaciju, antiagregacioni lekovi koji sprečavaju slepljivanje trombocita i stvaranje krvnih ugrušaka (na prvom mestu acetilsalicilna kiselina, a onda i lekovi sa jačim dejstvom, kao što su klopidogrel, tikagrelor)

3.Takođe tu su beta-blokatori i ostali antiaritmici ako postoji tahikardija ili drugi poremećaji ritma.

4. Na četvrtom mestu se nalaze statini (lekovi koji smanjuju holesterol) i fibrati (lekovi koji smanjuju trigliceride). Naravno, mogu se uključiti i mnogi drugi lekovi, u zavisnosti od pridruženih bolesti. Terapija je doživotna.

Pored medikamentne terapije nekad je potrebno uraditi zahvat koji se naziva angioplastika (takođe poznata kao perkutana koronarna intervencija-PCI), obično u kombinaciji s postavljanjem male metalne cevi nazvane stentom. U nekim slučajevima mogu biti potrebne operacije srca (koronarni bypass). 

Šta reći na kraju, angina pektoris se leči ali kao i svaka bolest zahteva redovno uzimanje terapije i umerenu fizičku aktivnost.

Ponekad pacijenti misle da će proći sama od sebe, jer i ti bolovi uglavnom prođu sami od sebe, ali mogu ponovo i da se jave i zato treba ispitati svaku mogućnost kada se jave tegobe koje mogu da liče na anginu pektoris.

Dopada vam se članak? Lajkujte nas i čitajte nove tekstove svake nedelje.

2 komentara na članak “Angina pektoris – kada se javlja, simptomi i lečenje6 minuta čitanja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *